Удружење Срба у Рогаланду - "Иво Андрић"

Културкафе „Храна из Србије“ 2019

.

Културкафе „Храна из Србије“ 2019.

Уз слике и текст који је написао наш члан и гост Културкафеа, Петар Цвјетићанин, би све остало било сувишно… осим можда једно велико хвала свима који су допринели да успешно представимо Србију и нашу малу заједницу на Културкафеу 2019. 

„Норвешка, Ставангер и суботње јутро које мирише на Србију! 

На први помен ту нема пуно повезаности, али... Како широм света тако и у Ставангеру има доста досељеника са брдовитог Балкана и најлепше земље Србије! Многи су је напустили са сузама у очима, неки потпуно несвесни где иду, шта тачно траже и желе... Ретки су они који су отишли са осмехом! Сви смо кренули у потрагу за бољим, носећи у себи оно нешто наше, традицију, културу, веру, обичаје... 

Удружење Срба у Рогаланду “Иво Андрић” се потрудило да јутро у Ставангеру замирише на оно нешто наше, на Србију! 

Спремајући се за полазак до Културкафеа навиру сећања на породична окупљања и славља, цела фамилија и пријатељи, оних весеља како само ми знамо! Присећам се предивних јела богате српске кухиње која су бака и мајка спремале. Присећам се и прослава на којим нисам могао присуствовати... 

По доласку до културкафеа дочекала су нас деца у српским народним ношњама и пожелела добродошлицу! Срце је заиграло! Ставангерско прохладно јутро стварно мирише на топлу Србију! 

Весели поздрави и искрени осмеси људи из Удружења за сваког новог госта у пуном Културкафеу! 

Док размишљамо шта прво пробати, сарму, бурек или роштиљ на озвучењу почиње коло... 

Деца у српским народним ношњама са поносом приказују шта носе у себи! 

И опет је срце заиграло! 

И опет та топлина! 

Осећају сви то и са дивљењем прате, нарочито гости који нису из Србије. 

Дошли су да се лично увере у многе лепе приче о српској кухињи и култури. 

И сви до једног су презадовољни. 

Понеки су рекли да је наша баклава преслатка (без бриге, објаснио сам им да то тако мора) али на роштиљ, сарму и бурек није било замерки. 

За мене је све заједно имало “чудан мирис”! МИРИС НА „ЈОШ“! Још сарме, још роштиља и бурека, српског кола, чешћих дружења.. И још подршке Удружењу Срба! Удружењу које нас зближава и држи на окупу у овој туђини. 

Даљина и трагање за бољим и стабилнијим животом нас је одвојила од наше Србије, али потпуни заборав би значио и нестанак нас самих! 

Да нам деца, као и ми сами, не буду странци сутра у Србији, да играју наша кола, причају наш језик, славе православни Божић и славу, чувају веру и традицију….

Да свима нама јутра чешће миришу на Србију, јер Србија је тамо где су Срби! 

Петар Цвјетићанин"